ANKSIOZNE MISLI SU LAŽ

Zašto lažljive misli nazivam lažljivim, zašto smatram da nisu istina? Ono što je bitno jeste shvatiti da su to laži, da nisu istinite misli jer kada stvarno doživimo to kao laž, jednostavno te neke crne misli koje nam se nameću više nemaju nikakvog značaja. Mi se svi samo plašimo tih misli, tako im dajemo pažnju i one na taj način opstaju. Ja nisam mogao da verujem šta su mi učinile od života, koliko me je anksioznost pritiskala, gurala, napravila haos od života.

Toliko sam se mučio sa anksioznim napadima, sa svim mogućim mislima koje su me bacale na dno. Nisam mogao više da se dignem, a kada se dignem opet padnem. Osećao sam se često kao da sam na ivici ludila, to je simptom koji mi je bio jedan od najstrašnijih. Strah od ludila je vrlo neugodan osećaj, vrlo neugodna misao koja jeste laž, ali me je jako, jako, jako radila. Skoro da sam stvorio fobiju od same reči ludilo. Kada sam shvatio kakve su to lažne misli, ja sam ih tako nazvao i svaki put kada se takva misao javi, ja kažem ,,Evo je takva misao, evo lažljivog obrasca. To nisam ja.’’ Vežbajući sam stalno ovo govorio i stvorio sam sliku da to nisam ja već je to lažljivac. To je neki mali negativni stvor koji mene laže i pravi me budalom. To je počelo da nestaje kada sam shvatio kako funkcioniše zapravo jačanje tih misli.

Kada sam ostavio cigarete prvi put, shvatio sam kako je vrlo slično boriti se da ne zapalite cigaretu i boriti se sa mislima. Kao da je to iz iste tačke u glavi. Čak nije slučajno da većina ljudi koji piju antidepresive ostave cigarete. Takođe, ziban je antidepresiv koji se na kraju pokazao bolji za ostavljanje cigareta nego za depresiju. Hoću da kažem kolika je zapravo snaga volje potrebna da pobedite anksioznost. Svi vi koji ste ostavljali cigarete, a imate anksioznost, znajte da je identičan način ostaviti oba. Negativne misli su pokušavale sto puta da me ubede da sam loš, da nisam važan, da nemam kontrolu nad sopstvenim životom. To su misli koje su mi oduzimale samopouzdanje, činile me mizernim i manjim od makovog zrna. Stvarale su mi razne fobije i strahove. Puno puta sam se grčio, taj grč mi stvori misao koja mora negde da se izbaci. Koliko sam puta zbog startne pozicije misli razvijao sebi sve i svašta, pa se povlačim, sklanjam se od ljudi jer ne želim da me neko vidi takvog. Sve te lažne misli su me dovele do žestoke anksioznosti i početka depresije. Oduzimale su mi dah, volju, želju, moć. Toliko su me urnisale, ja sam toliko mislio da sam loš, da nisam vredan mnogih stvari. Potcenjivao sam sebe, nisam mogao da verujem da jedan čovek koji je do skoro mogao sve, sada ne može da se izbori sa mislima. To je meni bilo neverovatno. Ja sam onda slabić, toliko sam sebi spustio samopouzdanja da je to bilo neverovatno. Ljudi su me na ulici pitali da li sam dobro, šta se desilo, zašto sam smršao. Želeo sam da ih poubijam koliko me je to nerviralo.

Shvatio sam da dokle god verujemo tim lažljivcima, oni će nas uništavati vrlo suptilno. Tako će nam oduzimati deo po deo života dok ne upadnemo u depresiju. Lažljive misli postoje samo iz jednog razloga – jer im mi dajemo pažnju. Onog trenutka kada im ne damo pažnju, one nestanu. Zapravo, samo prođu kroz nas, kao misao ,,Šta ako popijem vodu?’’. Zamislite da vam se pojavi ta misao. Ona je prošla, a vi se niste ni brecnuli. Momentalno je nestala. Onda dođe misao ,,Šta ako poludim?’’ Tu nastaje problem jer verujemo i poistovećujemo se s tim mislima i zbog toga se plašimo. To je srž održavanja problema.

Suština je da provalimo te misli i da ih razotkrijemo. Kada razotkrijemo da je to misao ista kao ,,Šta ako popijem čašu vode?’’, prestaćemo da se plašimo, a one će nestati. Vremenom i vežbom svi ćete prestati da se plašite tih lažljivh misli. Ključni korak ka prevazilaženju toga je zanemarivanje tih misli. Kada ih zanemarujemo, oduzimamo im moć i snagu. Pustite te misli da prođu kroz nas kao što je to ,,Šta ako popijem čašu vode?’’, neka vas trese, neka vas radi, ništa se neće desiti. To je ista misao kao što je ,,Šta ako popijem čašu vode?’’. Na ovaj način joj oduzimamo snagu. Misli koje nam se zaglave, pa krenemo da mozgamo, tražimo simptome, preispitujemo se, širimo misli, čitamo na Guglu, sve se one odražavaju i opstaju jer nam se mešaju strah i nesvesnost. Plašimo se da ne poludimo, prošla nam je ta misao, a zbog nesvesnosti se hvatamo kao da je stvarna. Znači, moramo osvestiti da nije stvarna. Da bismo pokrenuli situaciju, da je dovedemo do svesnog čina, možemo sebi u tom trenutku postavljati neka pitanja. Poenta je da nas ta pitanja odvedu u sadašnji trenutak, koji će nas vratiti u realnost.

Možemo pitati tu misao: ,,Ko si ti?’’ i razmišljati ko je uopšte ta misao. Možemo da je pitamo ,,Zašto me lažeš?’’ i tada smo iznad nje, ona momentalno gubi snagu i nestaje jer je lažljivac. Treće pitanje koje možemo postaviti: ,,Da li te je poslala prošlost ili budućnost?’’. U ovom pitanju menjamo fokus i počinjemo da tražimo da li je uletela iz prošlosti ili je strah od budućnosti. Kada izmenimo fokus, sasekli smo tu misao i ona je prestala. Naravno, to moramo svesno da odradimo i da istinski verujemo da je to tako. Lažljive misli žive od toga da nas lažu.