Kada vam je nelagodno i ne želite da imate taj osećaj, poželite još više nelagodnog osećaja. Istinska želja za više neprijatnost je prihvatanje onoga kako jeste trenutno, i želja za prerastanjem te situacije. Svi vole da im je lepo i da uživaju, ali vam nelagodan osećaj govori da se unutar vas nešto dešava. To može biti neka vaša misao, očekivanje, ideja ili bilo šta drugo. Taj čvrsti okov unutar vas se ne poklapa sa onim što je spolja. Zbog tog čvrstog držanja i nefleksibilnosti fokusiramo se na nelagodan osećaj. Tada se javlja svašta nešto od simptoma, misli, uverenja… Usađujemo još više negativnosti i od običnih misli pravimo katastrofu. Ako bi vas neko pitao kakav vam je bio dan, vi biste odgovorili da je bio pakao, da su vatre gorele oko vas, sve se rušilo itd.
Vrtite priču koju sam i sam vrteo. Mislio sam da sam osetljiv i ranjiv, a onda sam video da sam uradio neke stvari koje neko drugi ne bi mogao da uradi. U tim trenucima nisam bio ranjiv jer sam želeo da to uradim. Ono što se kod mene promenilo sada je to što ne dam negativnom osećaju da me uzme. Odmah mi se upali lampica i zapitam se zašto bih ga pustio kad sam toliko radio na sebi. Kada mi se javi osećaj straha, znam da je laž i da nije realan. Tada nemam o čemu s njim da razgovaram. Ako nije istinit, ja ga volim. Nestane za manje od minuta jer sam mnogo uložio u sebe i razumeo anksioznost.
Hajde sada realno, da li misao može da vas savlada? Nikad! Ali vi se plašite te misli, senzacija. Dovedimo najpre telo do neke snage, krećimo se, vežbajmo. Učimo nešto sebe svakoga dana i počećemo da vrednujemo sebe zato što radimo na sebi. Cenićemo vreme posvećeno sebi i branićemo ga. To vreme koje posvetimo sebi znači da smo zavoleli sebe. Čovek može voleti samo one stvari kojima je posvetio vreme, u kome je nešto pokušavao i trudio se oko nečega.
Kada se razvije ljubav prema sebi, najstrašnija stvar koja može da zadesi vašu negativnu misao je da počnete da je volite. Tada ona nestaje, ispari. Ona ima snagu kada je vi ne prihvatite. Ali nemojte učiti da prihvatate sa ciljem da vam ne bi bilo loše. Morate prihvatiti sada i odmah, tako kako jeste. U redu, to je misao koja stvara negativnost, osećaje, uverenja, ali vi niste ranjivi. To je trip uma. Svaki strah je laž jer nešto tek treba da se desi, a još se nije desilo. Svi anksiozni ljudi u trenutku pravog problema funkcionišu odlično. Isto je i kada vam je pažnja usmerena na nešto što radite, kada imate fokus. Kada izgubite fokus, prebacujete se na autopilot i postajete kreativac. Stvarate remek-dela od vlastitih negativnih misli, iscrtavate platno svojim strahovima. Svakog trenutka možete biti slobodni, ostaviti anksioznost iza sebe i ona više nikad ne mora da se vrati. Ali vi se preispitujete, ubeđujete sebe da ste ranjivi i da vam je loše. Uvek je u pitanju misao da će se nešto loše desiti ili zbunjenost zbog neke nejasne misli, strah, strepnja, briga.
Kada vam se ukaže misao koja stvara loš osećaj, to vam se pokazuje neistina. Vi je prepoznajete strahom. Kada biste svaki svoj strah prepoznali, shvatili biste da je sve to laž. Vaše telo proizvodi to i imate mogućnost da gledate šta su laži. Pogrešno ih interpretirate jer ste kreativni. Iskoristite kreativnost da biste stvorili dobar osećaj. Iz pozitivnog tražite još više pozitivnog. Spojite dve nespojive pozitivnosti i počnite da pravite takva remek-dela.
