Sigurno vam je poznat onaj odvratan trenutak kada se osećate loše, a uporno pokušavate da izađete iz toga. Bukvalno ne možete da podnesete sami sebe i situaciju, kao da je energija oko vas istrulila. Osećate da ništa nema smisla. Iz tih odvratnih osećaja potežemo za spasenjem. Pokušavamo da se spasimo i da izletimo iz tog stanja.
Kada iz nečega izlećemo, znači da se nalazimo unutra. Okrenuti smo ka sebi, introvertni smo, osluškujemo svoje telo i misli. Iz tog razloga nam je loše. Da li vam je ikada bilo loše van kuće, odnosno van sebe? Na primer, radite neki posao koji vas čini srećnim i to vam skreće misli i izbacuje vas iz unutrašnjosti u spoljašnjost. Kada kažemo sebi da treba da se fokusiramo na zamišljenu tačku između svoja dva prsta, a da pritom ne dozvolimo da pažnja ode na neki od prstiju, skontaćemo da ne možemo biti u sebi i raditi to.
Dakle, kada smo u sebi, osećamo se loše i pokušavamo da se spasimo. Zašto je loše da se spašavamo? Kada sebi kažemo da želimo da se spasimo, to znači da smo unutar sebe katastrofa. Što više pokušavam da se spasim, moja podsvest sve više misli da joj je lošije. Sa pokušajima izlaska sebi potvrđujemo da nam je veoma loše. Bukvalno kao da pustite malog miša da šeta, a kad počnete da ga jurite, on beži sve brže i postaje mu sve veća frka.
Recite da niste vaša misao i samo ih posmatrajte kako igraju kolo. Problem nastaje kada se identifikujemo sa ličnošću onoga što osećamo. Mislimo da smo to mi, a to su zapravo naše emocije i misli. Ako ih možete posmatrati, onda to niste vi. Sve što vidiš nisi ti! Postoji indijska poslovica NETI NETI ,,Nisi ti, nisi ti’’. Sve što možeš da uočiš, nisi ti i nema potrebe da se poistovećuješ sa glupostima jer to ne vodi ničemu. Ako kažemo da smo uspeli da se spasimo nečega, to znači da smo negde skladištili otpor. On se javljao, na primer, kada treba da idemo na posao. Ne želimo to, gušimo se, odvratno se osećamo i na kraju ne odemo na posao. Na ovaj način nismo pobedili sebe, nismo prevazišli situaciju i poistovetili smo se sa osećanjima. Ono dete u nama je furnulo, a mi smo skladištili otpor. Nismo mu dozvolili da izađe. Stavili smo ga u fioku i zapečatili do sledeće situacije kada će se moje telo opet pobuniti. U sledećoj situaciji isti otpor ponovo će se javiti.
Kada sebi kažemo da se plašimo nečega, svest se okrene ka podsvesti i počinjete da posmatrate sebe. Kroz pažnju koju dajemo strahu, iz naše podsvesti se podižu iskustva koja su slična tom strahu. Naša podsvest je neograničena, u nju je ušao svaki film koji ste ikada pogledali. Zamislite koliko varijanti strašnih scena ima u vašoj glavi. Ako se okrenete ka unutrašnjosti, logično je da izlazi sve što se nalazi u vašoj podsvesti. Sve ćete više osećati svoje ograničenje. U jednom trenutku ćete doživeti napad panike. S druge strane, kada ste okrenuti ka spolja, vaši podsvesni obrasci i ograničenja s kojima se niste suočili se vraćaju na dno. Nije loše okrenuti se ka unutra, ali morate svesno otići tamo, svesno doživeti svaki strah da bi on izašao.
Dokle god pokušavate da se spasite, nećete se spasiti. Ako krene da isplivava loše, baš zbog toga što pokušavate da se spasite, doživljavate loš osećaj u telu. Da ne pokušavate da se spasite i pustite da vas udari, bili biste neutralni i tada bi podsvest sama napravila svoj put i izbacila taj osećaj. Međutim, vi se koprcate kao u živom pesku, pokušavate da se spasite bola i patnje i zbog toga vam ono sve više raste. Nikako da pustite i podnesete. Svako na ovom svetu ko je pobedio sebe će vam ispričati ovu priču na drugačiji način. Suština je ova, ne postoji čovek koji se osvestio, a da nema ovog iskustva. Svako ko je pobedio sebe i dan danas pobeđuje sebe jer svi imamo te momente kada želimo da se spasimo. Ljudi koji su pobedili sebe, prepuštali su se datom momentu. Zamislite da se prepustite svom najužasnijem osećanju.
Meni se mnogo puta dešavalo da dođem do toga da mi je smešno od bola. Smejem se, čekam da me otkine i prođe već jednom. Tražim još negativnih emocija i ne bojim se jer sve će proći. Spas je u paradoksu da se ne treba spašavati. Sada mogu da kažem ,,Dobro je, proći će.’’ Tražite da vas udari još jače, tražite još iskustva, ali budite svesni. Ako niste svesni, poistovetićete se sa ličnošću i emocijama, a to niste vi.
