Negativne misli su zaglavljene, one nas čine anksioznim i drže nas u strahu. Zaglavile su se zato što iz svog iskustva izvlačimo da je to loše. Da li čovek bez ijedne memorije ili iskustva u životu može da misli negativno? Uzmimo dete kao primer. Ono može da misli, ali vrlo plitko zato što nema nakupljenu memoriju, odnosno iskustvo života. Dete može da stane ispred medveda i da ga pomazi. Strah je zapravo skup loših iskustava ili loših interpretacija na koje smo reagovali.
Gradimo sebe na osnovu memorije koju imamo u podsvesti. Ako smo dugo anksiozni, slika samih sebe biće veoma loša. Znamo kakvi smo bili nekada i samo razmišljamo kakvi smo i na šta ličimo, stidimo se, nemamo samopouzdanja itd. Na osnovu memorije gradimo sliku o sebi. Pošto je strah osnova anksioznosti, usredsređujemo se samo na negativne misli. Strah je dole, a ljubav je gore. Kada smo dole, fokusiramo se na sve negativnosti i čupamo ih iz svoje memorije. Svako na svetu ima mnogo negativnosti u sebi, kao i mnogo pozitivnosti. Kada smo anksiozni i depresivni, usredsređujemo se samo na talog svog uma, odnosno talog svoje memorije (iskustvo i znanje). Nešto u nama zaključuje je li to opasno ili nije. Imamo mogućnost da biramo hoćemo li posmatrati iz ugla straha i gledati sve crno, ili iz ugla ljubavi i videti pozitivne strane situacije.
Anksioznost nas uništava i čini mizernim, poniznim, lošim, stvara nam krivice, strahove. Iz te donje tačke vidimo samo ono što je u talogu naše memorije. Svaku misao možemo sagledati. Ako nam prođe misao da smo sebični i ako nam to smeta, ne želimo to, onda nam se to lepi i počinje da nas muči. Videli smo misao i poistovetili se sa njom, uplašili smo se od nje. Ona je postala emocija i tada reagujemo loše. Tako to ide u anksioznosti, sama misao nije problem. Svi imaju misli. Problem je pažnja koju smo joj dali iz straha.
Najvažnije je da znate da ste vi ti koji daju pažnju mislima.Vi ste ti koji se plaše misli i zbog toga su one tu. Rešenje je pustiti ih. Vi ste beskrajni svod, a misli su oblaci. Prođe beli, tamni, oblak sa munjom (bes), a vi ih samo posmatrate. Neke mrzite, a neke volite. Kada nam dođe misao ,,Šta ako poludim?“, ako smo na donjoj vibraciji plašićemo se, guglaćemo, praviti scenario i haos u glavi, sve će nam se emocije uzburkati… Ako mislimo sa gornje vibracije, nećemo se obazirati, uzećemo da radimo nešto i nećemo se opterećivati time. Sami određujemo hoćemo li ići dole ili gore. Nekada nesvesno padnemo, što je u redu. Primetićemo to i sami ćemo se podići.
Vi niste vaš strah, niste vaše misli. Izađite iz tog stanja tako što postanete svesni da posmatrate sve to. Postoji samo jedan urođeni strah – od pada. Svi ostali strahovi su razvijeni na osnovu vaše memorije i iskustva. Hvatajte se samo za lepe stvari koje ste doživeli i stavljajte ih kao prioritet.
Predlog je da odgledate seminar koji će Vam razjasniti mnogo više kako rade svest i podsvest, i to na jedan vrlo zanimljiv način.
