Znak da ste na pravom putu je osećaj da vam je sve teže, što više radite na sebi. Misli su krenule da vam se bune, ego se ne da jer je razotkriven. Samo nastavite napred. Nekoliko puta sam žestoko pao. Svakome se to desi zato što se um opire i ne može da podnese jer se osoba vezala za svoje stanje. Osoba podsvesno misli da, ako je počela da radi na sebi, nestaće, međutim rad na sebi je izlaz iz ušuškanosti. U jednom periodu posle toga će biti dobro, kao kada klimamo zub i u jednom trenutku on ispadne.
Vreme opiranja uma može da traje od jednog dana do tri meseca, zavisno od tempa rada na sebi. Neko ne uspe nikada da se iščupa, ali poenta je pritisnuti sebe do te mere da ne možemo sami sebe više podneti. Taj pritisak je bol koji nas menja i tera nas na bolje. Ne možemo više podneti da ostanemo isti.
Anksioznost je, po mom mišljenju, vrsta dara koji sam dobio. Čemu mi je služila? Da se zaštitim u trenucima kada ni od koga nisam dobio zaštitu i hvala joj na tome. Služila mi je da ne gledam dešavanja koja je trebalo da gledam i da ne čujem šta je trebalo da čujem. Služila mi je da me izbaci iz životnih situacija koje su mi nanosile bol. Nisam želeo da gledam napolje i ona me je okrenula ka unutra, tj. u sebe. Osluškivao sam i pratio sebe, nisam uspeo da gledam problem koji imam u životu jer me je vukla da se okrećem sebi. To je dobro kada si dete i kada još nisi zreo, ali kada zađeš u neke godine, anksioznost ti više nije nimalo potrebna. Tada već možeš sam da rešavaš svoje probleme, a ona se usprotivi tome i ne želi da nestane jer smatra da još uvek treba da ti pomaže. Taj lom unutar nas nam ne dozvoljava da ostanemo bez nje jer se naš ego plaši kako ćemo se zaštititi.
Tu postoji zamka jer kada počnemo da radimo na sebi, anksioznost počinje da divlja, ne dozvoljava nam da radimo na sebi. Ona želi da ostane tu da nas štiti, ali pošto smo zreli i više nema potrebe za time, vreme je da ode. Da bi se to desilo, moramo raditi na sebi. Tada će se ona usprotiviti, baciće nas na dno kao nikada do tada. Vratiće se deset puta jače, a to je znak da smo uboli tačan put.
Važno je znati da na početku prevazilaženja anksioznosti postoje velike zamke dok se ne savlada stara neuroputanja. To je taj nesklad u nama, osećate da vam je sve gore i da ste pali. Nastavite da se borite, dobar je znak ako vam se simptomi pojačavaju. Samo nikada nemojte stati. Radite, afirmišite se, trenirajte, krećite se i izaći ćete iz anksioznosti.
