TELESNI SIMPTOMI

Malo se uozbiljite jer sami sebi pravite tenziju jer se pažnja konstantno baca na simptome. Napravili smo od muve slona, katastrofiziramo. Nemojte katastrofizirati zato što vas to vodi u još veću anksioznost, u guglanje, u razuveravanje, u potrebu da drugima verujete. Verujte sebi! Ne treba da vam drugi kaže da ste dobro, recite to sami sebi. Nema zezanja sa tim stvarima, nemoj da se glupiraš, da praviš od sebe jadnika koji strepi i plaši se. Uhvati se u koštac s tim i kaži mu ,,Udri me, slobodno! Rokaj simptome, rokaj senzacije, rokaj šta hoćeš. Neka imam sve bolesti ako treba. Šta mogu da promenim?’’. Nema bežanja od rokanja, jedino na taj način ćeš zaboraviti simptome. Ako im budeš davao pažnju, oni će rasti. Ja i dan danas imam simptom koji je ostao od anksioznosti, kada sam pod malo većim stresom krenu da mi igraju mišići na ruci ili nozi. To ume da bude toliko nelagodno da niste svesni. Kada bih ukucao u Guglu to (zovu se fascikulacije), ne daj ti Bože šta bi mi izašlo. Neću da razmišljam, ma neka igra. Igram ja, igra i ono, zabole me! Tako se to pobeđuje, samo mu reci: ,,Udri! Jači sam sa svakim tvojim udarom’’. Tako se prevazilazi, a ne kao ,,Jao, da vidim, jao simptom, jao lekar, jao ovo, jao ono, kako da poverujem da to nije bolest, jao možda je bolest’’. Dokle bre više, ljudi? Ceo život možete tako. Dosta bre, u pičku materinu! Verujem sebi, nije mi ništa, zdrav sam kao dren. Lupi se po grudima da preskoči srce.

Nema straha od simptoma i telesnih senzacija. Samo napred, radite na sebi, afirmišite, zahvaljujte. Tri meseca vam treba napornog rada i sve će to biti iza vas. Neka vas roka fizički simptom. Ne možeš da promeniš ako je nešto opasno. Ima onaj vic – išao čovek da se prosvetli u planine, padne on i visi na grani i zove upomoć. Niko se ne javlja. Doziva on Boga da mu pomogne i Bog se odazove. Kaže mu da se prepusti. Čovek odgovori u panici da ne može da se prepusti, ruka mu popušta, drži se sa tri prsta, nema snage. Bog mu opet kaže da se pusti, ali on ne želi, Posle nekoliko trenutaka tišine čovek ponovo poče zapomagati, Bog se ponovo javi. Čovek pita ko je to, on odgovori da je Bog, a čovek pita ,,Ima li još nekoga?’’.

Dragi moji, upravo je u tome stvar, ako je nešto strašno, neka bolest, ćao zdravo, pozdravi se sa životom. Zato nema zajebancije sa simptomima, nemoj sebe stresirati, nemoj se glupirati. Zabole vas bre šta osećate. Prihvatite simptome, u srce se lupite da biste se uplašili jer tu kad se lupite, frka vam je da se nešto ne desi srcu. Ovo sam ja prevazišao sve, imate na mom kanalu, pogledajte uputstva kako se prevazilazi. Borba je jednostavno nepotrebna. Prihvati da te boli želudac i glava i srce, sve prihvati. Ako imaš sve rakove sveta, prihvati sve i jebiga, ne možeš ništa da promeniš. Prihvatanjem se povlači stress koji gasi simptome.

Share-uj stranicu

Related Posts