7 VAŽNIH SAVETA ZA ANKSIOZNOST

Podsetiću vas na stvari koje ne bi trebalo da radite, tj. na stvari koje zaboravljate u trenutku pojačane anksioznosti. Ovo su stvari koje uvek iznova radite, a sami znate da ne treba. Svaki put probajte da se preispitate da li radite sve to što ne treba. Napomenuću samo da sam ostavio cigarete. Način ostavljanja cigareta i ostavljanja anksioznosti je otprilike isti, kao da sam bio zavistan od anksioznosti. Kada sam ostavio cigarete, video sam kako sam prošao kroz iste faze u glavi kao i kada sam ostavio anksioznost.

Ono što znate da ne treba raditi jeste da ne treba bežati od svog straha jer, kako god da okrenete, on će biti samo pojačan ako bežimo od njega. Jednostavno mu se prepustite i pustite da ta emocija straha proleti kroz vas. Dozvolite da proleti kroz vaše telo, ne opirite se, pustite ga. Sve te senzacije koje imate u svom telu tada prihvatite, sve te osećaje tokom anksioznosti. Nemojte se boriti jer znate i sami da tu bitku nećete gledati. Ne možete dobiti to. Jednostavno kažite: ,,Prihvatam, ubij me, razbij me, daj mi još, udri, tresni, radi šta hoćeš’’.

Druga stvar, nemojte da se samosažaljevate. Samosažaljenje vas gura sve dublje i vi ostajete na tako niskoj  osnovi da se sve teže čupate. Nema samosažaljenja i uvek obratite pažnju da li to radite. Ako već to radite, probajte da otkrijete zašto to – da biste privukli pažnju, da biste pobegli od neke dužnosti ili da biste nekome poslali time neku poruku. Znate i sami kada neko samo kuka, najradije biste ga oterali od sebe. Uzmite odgovornost u svoje ruke, svoj život u svoje ruke i napred, samo napred! Nema zajebancije s ovim. Niko neće da vam pomogne osim sami sebi.

Treća stvar, nikada se ne preispitujte šta ste to radili, šta da je bilo ovako ili onako, možda nije trebalo, možda je trebalo ovako ili onako… Nema ,,šta ako?’’. Umesto toga dodajte ispred reč ,,pa’’, neka bude ,,pa šta ako’’. Tako recite sebi i ne gubite vreme mozgajući o tome već odmah uzmite da radite nešto. To su laži, lažljive misli i to niste vi.

Četvrta stvar, Nikada se nemojte baviti stvarima za koje vam je žao što u prošlosti niste uradili. Idete dalje i nema žaljenja. Nađite zanimaciju. Nema ležanja u krevetu ako vam je loše, ako se pitate o smislu života, svom postojanju, itd. Radio sam ja to. ,,Koji je moj smisao života, kakva mi je poenta života, ne vidim je. Kakav sam to ja? Kakav sam bio? Bio sam sjajan’’. Pa se poredim: ,,Gledaj sada kakav sam’’. To su sve misli. Uništavam se, kao da sam mazohista. Nisam mazohista, ja volim sebe. I vi volite sebe i baš zato što volite život, baš zato ste anksiozni. Opustite se, nije sve tako crno i belo. Znači nema pitanja o smislu života i šta vam se to dešava. Gledajte da se zauzmete za nešto.

Peta stvar je da uvek znate da će prevazići anksioznost onaj koji u to veruje, a onaj koji kaže: ,,Neću ja to moći, ne znam, nisam siguran’’, taj neće moći nikad. Moći će tek onda kada mu se promeni način razmišljanja, kada mu bude muka od sadašnjeg stanja i kada kaže ,,Ne mogu više ovako, moram drugačije, moram da verujem da mogu’’. Tada će on krenuti da radi na sebi, postepeno dobiti samopouzdanje, postepeno dobiti veru. Sva snaga čoveka leži u samopouzdanju. Današnja psihologija, moderne knjige mi se ne sviđaju jer sve one distanciraju ego, da se ego uništi i zgazi. Ne možeš ubiti svoj ego. O čemu vi, ljudi, pišete? Možemo prepoznati kada ego radi, a kada ne radi i sebe koliko toliko iskontrolisati, a ne da uništimo svoj ego, pa nisam ja Buda. To neću dostići nikada. Puno puta sam pomislio da možda baš zato ima toliko anksioznosti i depresije u svetu baš zbog te popularne psihologije koja nas na neki način uči da sputavamo ego. Ali na stranu sada to, shvatite da zapravo pobeđuje taj koji veruje da će pobediti. Za sada prihvatite sve, prihvatite da imate anksioznost, prihvatite svoje strahove. Ako treba da odete kod lekara, idite. Ako ne možete da se izborite sami, potražite stručnu pomoć, to nije sramota ili nešto loše. Odlazak kod stručne osobe u suštini je dobar pogodak.

Šesta stvar, ne razmišljajte i ne gledajte kako napredujete i da li napredujete iz dana u dan. Ja sam umeo da čitam, sve posmatram i samo sam pod još većim stresom, nagomilava se sve više i više stresa, sve mi je gore. Posle dve nedelje ja ne mogu više da izdržim. Ja non-stop procenjujem da li napredujem, da li mi je bolje. Vaš smisao života treba da bude promena. Radite na sebi celoga života, ne proveravajte koliko dugo niste bili anksiozni, ne brojite dane i godine jer tako ćete se vratiti.

Sedma stvar, ako postoje mesta kojih se plašite, npr. da izađete na ulicu ili se plašite mostova, autobusa, buba, ako se plašite da ne poludite ili svih tih anksioznih strahova, a ima ih mnogo – za sve važi da ne treba da se plašite da će vas tamo negde zadesiti napad. Nemojte zaobilaziti ta mesta, već idite, ali postepeno. Vaš lek je na tom mestu. Pašćete sto puta, u redu je, padnite ali opet krenite na bolje. Svaki put ćete pomerati svoju granicu pada. Padaćete, ali ćete padati manje nego prethodni put. To je izlaz prevazilaženja anksioznosti. Normalno je da budete neodlučni, to imaju svi anksiozni ljudi. Čim vam se vrati samopouzdanje, ponovo ćete znati šta ste vi i šta želite i šta niste i šta ne želite. Ovako ne znate ništa, kao što ni ja nisam znao ništa. Dakle, suoči se, prihvati i prepusti se. Neka vreme uradi svoje.