ZAŠTO NE SLUŠAŠ SEBE

Nijedan čovek koji ima anksioznost ne sluša svoj unutrašnji govor. Taj glas je upravo vaša vodilja, vaš put i pravac i ako ga ne slušate, zalutaćete. To su vaše suptilne urođene težnje i kvaliteti. To je ono za šta ste se rodili, taj glas vas navodi da se ostvarite u totalnoj potpunosti i da živite onako kako zapravo jeste, bez obzira na način na koji to radite i šta to čini drugima. Morate pratiti svoj unutrašnji glas jer kroz njega stičete iskustva, učite, sazrevate. Najčešće ga potiskujemo zato što se plašimo da, ako uradimo to što želimo, povredićemo druge, šta će oni reći, šta misle itd.

Trenirao sam veslanje više od 6 godina i bio uspešan u tome. Imao sam drugara koji je uvek bio tu, a ja sam uvek osećao da ne treba da ispoljim sebe kada primim pohvalu ili dobijem medalju. Stideo sam se da ispoljim sebe u potpunosti zato što je on tu. Zapravo, bio je ljubomoran na moj uspeh. Ne želeći da ga povredim, svoju prvu medalju sam stavio ispod majice. Moj unutrašnji glas je pucao od sreće zato što sam je osvojio. Skakao bih do neba, ali nisam. Sakrio sam je zbog drugih.

Razumeo sam da je to ogromna greška kojom potiskujem sebe, pa sam rešio da na sledećem takmičenju uzmem još bolje mesto, prvo. Uzeo sam ga, izvadio medalju, prišao drugaru i unutrašnji glas mi je rekao: ,,Pomiluj ga po glavi“. To sam i učinio.

Zbog koga sam ja to skrivao medalju, potiskivao svoje biće koje želi da se ispolji?

Kada se plašite da kažete ili uradite nešto da nekog ne biste povredili, to znači da vam ta osoba ne želi da se ispoljite. Smeta mu i osećate to. Kakav je onda to čovek? Kada pred nekim slobodno možete da se ispoljite, tada dobijate sebe i funkcionišete iz sebe. Uvek sam imao tendenciju da, kada je neko u prolazu i zove me na telefon da mi javi da stavim kafu, ja ni ne stignem da pitam svoj osećaj da li ja to želim. Već sam odreagovao i zbog toga jeo sebe. Trpim zato što nisam razmislio želim li da ga pustim, a on je već ušao. To je unutrašnji glas koji je izuzetno važan. Ako ga ne slušate, izgubićete samopouzdanje.

Imate i drugi glas, glas straha. On govori samo: ,,Ne možeš“, ,,Nećeš“, ,,Nisi siguran“, ,,Umukni“, ,,Jadan si, prost i glup“. Strah je samo program i osećanje, a unutrašnji glas ste vi. Njega morate slušati i ići za njim. Ako to ne činite, prepušteni ste stresu i problemima. Čovek koji voli sebe samo sluša i prati unutrašnji glas. Ako vas neko zove da vam se najavi, vi mu recite da sačeka minut da samo vidite nešto. Spustite slušalicu i razmislite da li želite da se vidite s njim. Ne obazirite se na strah koji pokušava da ugasi vaš osećaj bića. Taj osećaj mora da izađe. On vam prožima telo, celim bićem želite da imate svoje pravo. Ako ćutite zato što se plašite da kažete, onda trpite.

Svakoj duboko anksioznoj osobi je razlog zašto je otišla dole neslušanje ovog glasa. U anksioznom periodu sam stalno pisao u sveskama o svojim osećanjima i postupcima. Dok sam sada sređivao stan, pročitao sam neka svoja potpuno pogrešna uverenja tipa ,,Moraš da budeš prilagodljiv“, ,,Moraš da koristiš vreme zajedno sa svojim partnerom“ itd. Išao sam protiv sebe i sada, kada gledam to, shvatam koliko grešaka sam činio i nije čudo što sam deset godina bio u anksioznosti. Nisam slušao sebe, pa je došla patnja zbog koje sam i upao u to stanje. Patio sam do te mere da više nisam mogao i tada sam morao da poslušam sebe. Iz patnje sam rekao da nešto neću ili ne želim. Počeo sam da ispoljavam sebe, a tada sam shvatio da me unutrašnji glas konstantno navodi gde treba da idem. On tako lepo zna šta treba.

Unutrašnji osećaj se najbolje može videti u tišini. Ja pustim glasno inspirativnu muziku, sednem i gledam po stanu. Tada samo osećam. Glas mi kaže šta radim, a šta ne radim dobro, šta treba da promenim itd. Slobodno stanite ispred ogledala i recite sebi: ,,Učiniću te da budeš ponosan na mene“.