Dok sam živeo sa anksioznošću, stalno sam želeo da budem ponovo onaj stari ja. Tada mi je bilo dobro, taj stari ja se zezao, bio opušten, trenirao, imao fokus i to mi je prijalo. Bio sam primećen i dobro sam funkcionisao. Taj stari ja nije imao svest koju imam sada. Nije mnogo pazio šta će sebi dati, šta će činiti, kakve će misli birati. Baš zato što nije pazio, doveo me je do ovog danas. Bolje je da više nikada ne budete onaj stari, već novi.
Stari ja više nikada ne može biti deo vas jer taj način funkcionisanja nije odgovarao vašoj ličnosti i stoga vas je doveo tu gde jeste.
Poenta u menjanju sebe jeste da se ne zadržavate na sigurnosti. Život koji je zasnovan na sigurnosti je život zasnovan na strahu. Ako želite sve ušuškano i onako kako ste zamislili i ništa van tih okvira, vi se plašite života. Taj strah prožima vaš život jer ne želite da budete drugačiji, možda ćete izgubiti kontrolu, ne znate šta vas čeka u budućnosti, kako ćete sve to… To je katastrofiziranje u glavi.
Kada kažete: ,,Od ponedeljka ću pokušati da se promenim, radiću vežbe itd“, šta to u stvari znači? Pokušati znači sačekati. Sami sebi govorite da se nećete još menjati i ubeđujete sebe u to. Vaša podsvest ne želi da se menja. Posle toga govorite sami sebi: ,,Pa eto, bar sam pokušao“. Vi već znate da nećete uspeti jer ,,pokušaću“ nema snagu. Umesto toga, recite ,,Uradiću!“ Promena dolazi kada to uradite, a ne kada pokušavate, jer to ceo život možete raditi. Tako sagledavate sebe i ubeđujete se da niste dovoljno jaki. Kada promenite koren podsvesti, tada možete biti ono što ste oduvek želeli da budete.
Druga zamka je: ,,Čekam da se prvo promenim, pa ću onda to uraditi.“ Niko nije uspeo u tome. Menjajte se sada, učinite taj korak bez obzira na nespremnost, jer nikada nećete biti spremni. Ako govorite da još nije vreme, nema promene. Zašto je teško napraviti promenu? Prvo, ne poznajete novi način funkcionisanja jer ga niste iskusili. Niste hrabro išli kroz život već ste išli linijom manjeg otpora. Teško je zamisliti kako treba da živite. Zbunjeni ste, ne znate šta treba da radite. To je normalno. Najpre treba nasilnim vežbama opstati u tom stanju da bi novi program počeo da se razvija u vašoj glavi. Na silu radite neke stvari i ako ne ide, samo ih radite dok god ne počnete da verujete u to što radite.
Kada počnete da verujete, znači da ste modelirali novi način funkcionisanja i tada ste ušli u promenu. Sasvim je normalno ne znati kako doći do toga i šta učiniti. Svi mi znamo u dubini duše šta treba učiniti, ali kako krenemo padnemo. Razlog tome je što u vašoj glavi ne postoji kompletiran ciklus uspešno završene stvari gde možete stvoriti iskustvo iz onoga što ste nasilno radili. Kada budete napravili ciklus nasilnog rada, i dalje radite dok ne klikne u jednom trenutku. Tada ćete shvatiti da je neverovatno. Počinjete da verujete sebi i svemu što radite. Nema čekanja, koristite trenutna sredstva. Sa time što imate stvarajte ono što treba da dođe.
Ne patite za onim starim ja jer vas je doveo do ovde. Treba ići ka toj ideji i mašti kakvi želite postati, novi ja koji još nema viziju i u koga još ne verujete. Stavite to kao prioritet i samo nastavite, uprkos padovima. Kada vidite da je promena moguća, zahuktaćete se. Razmislite kako želite da se ponašate, kakve misli o tome imate, šta ono što danas radite može sutra doneti. Postali ste svesni da vam neke stvari smetaju i sada, kada vam je svest proradila, razmislite šta treba raditi kako biste postali ono što ste oduvek maštali. Bez obzira na to što nema smisla danas, imaće smisla sutra.
Postoji RD Priručnik koji se upravo bavi promenom sebe, stoga ga toplo preporučujem.
